Nakon dugotrajnog procesa rada, upravo na Međunarodni dan nestalih lica, 30.08.2025. godine, inaugurisan je spomenik „Drvo Života“.
Javno umetničko delo kao predlog za trajnu posvećenost, gde sećanje ne može biti zatvoreno u prošlosti, već mora da se živi i nastanjuje.
Koncept se vezuje za simboliku porodičnog stabla, koje spaja generaciju za generacijom, prošlost i sadašnjost. Posebno za umetnicu Deu Gjinovci ovaj rad ima lični smisao, jer je njena baka jedno od imena upisanih na spomeniku, ostajući deo liste nestalih osoba kao posledica rata na Kosovu 1998–2000. Ona je naglasila da je njena priča odraz iskustava mnogih porodica koje još uvek traže odgovore.
Tokom procesa realizacije projekta, putem javnog poziva, pozvani su svi članovi porodica nestalih osoba usled rata na Kosovu da budu deo izgradnje umetničkog dela. Mnogi su se odazvali i prisustvovali u radionici, gde su sopstvenim rukama ispisali imena svojih najmilijih.
Ovaj spomenik je inagurisan za javnost 30.08.2025. godine, dajući svima nama priliku da podelimo tišinu, prisustvo jedni drugih, ali i prisustvo odsustva. Spomenik se sada nalazi na platou iznad podzemne garaže (u blizini Trga Džordža Buša), Priština, Kosovo.
Tokom inauguracije, direktor Fonda za humanitarno pravo Kosovo, Bekim Blakaj, govorio je o višegodišnjoj posvećenosti organizacije dokumentovanju sudbine nestalih i očuvanju sećanja na njih.
„Ovaj spomenik nije samo umetničko delo,“ rekao je on, „već trajni prostor da naše društvo ne zaboravi.“
Blakaj se zahvalio porodicama na poverenju i deljenju njihove boli, kao i svim partnerima koji su pomogli u realizaciji projekta. On je opisao „Drvo Života“ kao mesto refleksije, ali i mesto gde se traži pravda i odgovornost.
Spomenik je naširoko pozdravljen kao dragocen doprinos kulturi sećanja na Kosovu. On nije samo omaž nestalima, već i javni poziv da prošlost ne bude prekrivena zaboravom i da se nepravde nikada više ne ponove.
Gradonačelnik Prištine, Përparim Rama, izjavio je da ovo umetničko delo ne leči bol, ali mu daje glas. On je „Drvo Života“ opisao kao mesto kolektivnog sećanja, koje nas poziva da ne dozvolimo da sećanje ostane samo u srcima porodica, već da postane deo naše zajedničke svesti.
„Imena urezana ovde su više od slova na drvetu; ona su javno sećanje gde svaki život ima ime i identitet,“ rekao je Rama, naglašavajući da je njihovo odsustvo rana koja ne nestaje, ali koja kroz ovaj spomenik postaje poziv da ne zaboravimo i da tražimo pravdu.
Spomenik „Drvo Života“ je javni prostor, otvoren za sve. Pozivamo vas da ga posetite i da se zaustavite na trenutak refleksije pored urezanih imena.
Ovaj spomenik je realizovan od strane Fonda za humanitarno pravo Kosovo u partnerstvu sa Resursnim centrom za nestala lica, a podržan je od strane Kancelarije Evropske unije na Kosovu i Saveznog departmana za spoljne poslove Švajcarske.
