Izložba u znak sećanja na 1620 nestalih tokom oružanog sukoba na Kosovu i odmah nakon njega, uključujući 1998-1999. godinu, dolazi u vreme osuđivanja i otkrivanja novih masovnih grobnica za koje se sumnja da ih ima još mnogo na teritoriji Srbije.
Podaci o 1620 osobe na ovoj izložbi nisu podaci o nestalim ili nenađenim ljudima, već su podaci o osobama na silu nestalim, otetim, ubijenim i sakrivenim u masovnim grobnicama. Više od 20 godina koje su prošle od izvršenih zločina nad stanovništvom Kosova, one su otuđene. Potraga za njima, kao i pronalaženje, time su još više zamršeni.
Nad tim tragovima i dokazima nikla je trava.
Bilo jednom je uobičajen početak svake bajke. U ovom slučaju, radi se o početku priče o ratu. Iz nevinog ugla deteta otvara nam se jedan svet koji ne bi trebalo da pripada stvarnosti, poput bajke.
O izgradnji ovog spomenika razgovaralo se sa roditeljima i porodicama žrtava, i ova izložba izražava njihovu želju da ih se sećaju jedinim preostalim predmetima jednog prekinutog detinjstva.
Nijedan dan nije običan u ratu, i nijedan dan mira nikada neće biti potpun sve dok se neki novi rat dešava negde drugde. Rat ima sposobnost da isuši i istovremeno poništi značenja – jezika, dostojanstva, humanosti i vremena. Prateći ovaj koncept umanjenja, koji je suština samog rata, izložba, posvećena svim preživelima, simbolično odlučuje da sažme čitavo trajanje rata rekonstruišući i predstavljajući jedan njegov dan. Ovaj dan, čija je obdukcija podeljena na hiljade krhkih trenutaka, sadrži sve vrste teških kršenja ljudskih prava, gde se svaka ispričana priča smanjuje dok se ne transformiše u fragment, sličan oživljenim slikama traumatičnog sećanja.
